text
stringlengths 2
130k
|
|---|
Školjkasta š. v. (Aspidiotus ostreiformis), čiji štitići u obliku sivih ili mrkocrnkastih okruglastih ljuspica, širokih do 2 mm, a ispod štita jako pljosnata jasnožuta v.; naročito česta na jabukama, gde ponekad obrazuje sivkaste naslage na kori. |
ŠTITNIŠTVO, starateljstvo nad maloletnicima. |
Ono je: redovno (štitnik se postavlja određenom štićeniku), zavodsko (upravnik zavoda je po zakonu štitnik svih pitomaca zavoda, koji nisu pod očinskom vlašću ili nemaju redovnog štitnika) i generalno (izvesnom pravnom licu poveri se š. svih maloletnika bez oca, redovnog ili zavodskog štitnika, npr. društvo za pomoć napuštene dece). |
ŠTITNjAČA → tireoidea. |
ŠTITOVO, karsna visoravan i. od Nikšićke Župe (Zet. |
Ban.); najveća visina 1 715 m. ŠTITONOŠE (Ganoidea), grupa riba s čvrstim štitasto izgrađenim (ganoidnim) krljuštima koje često grade čitav čvrst oklop; kao i kod košljoriba, i ovde postoji dobro razvijen škržni poklopac; š. obuhvataju više samostalnih redova; pored kečiga s pretežno hrskavičavim skeletom, postoje š. sa sasvim koštanim skeletom, čiji pretstavnici žive u slatkim vodama Afr. i Amer.; mnogobrojni fosilni ostaci izumrlih š. poznati iz veoma starih geol. epoha. |
ŠTIĆENIK → pupila. |
ŠTIFEL Mihael (1487.-1567.), nem. matematičar, 1 od prvih koji sistematski obradio nižu algebru. |
ŠTIFTAR Franc (pseudonim Božidar Tvorcov), (1846.-1913.), slov. pisac, živeo u Rus.; pisao o slov. j. u Novinama, Vesniku, Zori; razne biografije u Letopisu Matice slov.; prevodio s rus. j. ŠTIFTER Adalbert (1805.-1868.), nem. novelist iz Češke Šume, fin stilist, konzervativan, davao podrobne opise prirode; novele: Studije, Šareno kamenje; romani: Pozno leto, Vitiko. |
ŠTOJBEN Karl (1788.-1856.), nem. slikar, radio u Frc. i Rus., mahom ist. kompozicije; slikao tavanicu u Luvru (Bitka kod Ivrija, Velikodušnost Anria IV posle pobede); gl. dela: Petar Veliki, Povratak s Elbe, Vaterlo, Napoleon I sa sinom, Samson i Dalila. |
ŠTOK-VAKCINA → vakcina. |
ŠTOKAVAC, čovek koji govori štokavskim dijalektom Štokavski dijalekt, najveći d. sh. jez., govori se na I od čakavskog i kajkavskog, na čiji se račun proširio seobom štokavaca pod pritiskom Turaka; deli se na 3 grupe govora: staroštokavski govori, j. od linije Tetovo-Skoplje-Kratovo, imaju veoma st. crte zajedničke svima š. govorima do 12. v.: ъ = o, ь = e; mesto cr ima čr; dalo u mijačkom o, u brsjačkom a; srednještokavski govori, sev. od staroštok. do linije Zaječar-Tupižnica-Stalać-Prokuplje-Kačanik-Prizren; s novim osobinama š. d. razvijenim do 14. v.: on > u, en > e, ы* > i, ѣ > e, ъ,ь > a ili poluglasnik reda a; čr > cr; primio rom. crte kao i stari š.; sr. š. se dele na: a) timočko narečje, sa dž mesto đ, č mesto ć, vokalnim l; b) južnomoravsko, ima ć i đ, vok. l > lu, u part. perf. nast. -ja (bija, videja), nema člana; v) skopsko-kratovsko, ima velarno (tvrdo) l i polumeko l ispred e, i; ć i đ se izgovaraju kao meko k i g; novoštokavski govori, zauzimaju najveći prostor, sve do čakavskog i kajkavskog; razvili mnogo novih crta, bez uticaja tuđih jez.; prema izgovoru jata (ѣ) dele se na: ikavsko, jekavsko i ekavsko narečje; svako od njih se deli na govore starijeg i mlađeg tipa; osobine š. d. 1. put izražene u → Miroslavljevu jevanđelju i → Pismu Kulina bana. |
ŠTOKERT Karl (Stockert, • 1873.), austr. numizmatičar; bavio se dalm., arb., srp. i grč. numizmatikom i objavio o tome mnogo rasprava po raznim časopisima. |
ŠTOKHOLM, prestonnca (520 000 st.) Švedske, na ušću utoke Melarskog J. u Baltičko M.; st. grad; utvrđenje, crkva Štorkirk (13. v.), kralj. zamak (18. v.); najstariji deo sa zamkom i parlamentom na 1 ostrvu; Vel. šk. (1827.), v. trg. šk., akad. nauka, nar. muzej; živo pristanište; brodogradilište, ind. metalurgiska, tkst., živ. namirnica, hartije; razvijena trg. |
ŠTOLARINA, štole (lat.), prihodi katoličkih svešt. od obavljenih sveštenoradnji; ne mogu se uzaptiti za naplatu svešteničkih dugova. |
ŠTOLNA (nem.) → potkop. |
ŠTOPFBIKSNE (»štobiksne«*, nem.) → zaptivači. |
ŠTORM Teodor (1817.-1888.), nem. književnik iz Šlezviga, dao pesme i novele prožete lirikom i fantast. elementima; dela: Imenze, Jahač na đogatu. |
ŠTOS 1) Vajt (1438.-1533.), nem. vajar, graver i slikar kasne gotike, gl. dela: oltar u crk. sv. Marije u Krakovu, scene iz stradanja Isusova, nadgrobni spomenici i dr. 2) Pavao (1806.-1862.), sveštenik, pesnik, iz redova nar. budilaca predilirskog pokreta; ist. značajna njegova pesma Kip Domovine na početku 1831., koja mnogo čitana i navođena; to bio apel zabrinutog rodoljuba, koji gledao utrnula nac. osećanja u svom narodu. |
ŠTRAZBURG → Strasburg. |
ŠTRAJK (engl.), organizovana ili neorganizovana obustava rada od strane radnika u 1 ili više preduzeća s ciljem da se poboljšaju njihovi uslovi rada (povećaju nadnice, skrati radno vreme itd.); 1 od najvažnijih i najjačih sredstava u ekon. borbi radničke klase kojim se služe radnički sindikati; u većini savr. država zakonski priznat kao pravo radnika u cilju odbrane i zaštite njihovih ekon. interesa. |
ŠTRAJTBERG Vilhelm (1864.-1925.), nem. lingvist, indogermanist; gl. dela: Pragermanska gramatika, Osnovi gotskoga, Gotska biblija, Istorija germanske filologije; bio urednik (s Brumanom) časopisa Indogermanska istraživanja, izdavao Germansku i Indogermansku biblioteku. |
ŠTRALSUND, varoš (40 000 st.), pristanište i morsko kupalište u Nem. na obali Baltičkog M.; ind. (brodogradnja, mašinerije, drveta), muzej i biblt. |
ŠTRAS, olovno staklo, koje lomi svetlosne zrake slično dijamantu; služi za izradu lažnog dragog kamena; dosta mekano; od neobojenog š. izrađuju se veštački dijamanti, a od različito obojenog veštački topaz, rubin, smaragd i safir. |
ŠTRASER Oto (Strasser, 1893.), nem. publicist i političar; pripadao socijalističkom pokretu, ali kasnije prišao nacionalnom socijalizmu i s Hitlerom najviše doprineo stvaranju nacional-socijalističke stranke u Nem.; 1930. se razišao sa Hitlerom i emigrirao u ČSR. |
ŠTRAUS 1) David Fridrih (1808.-1874.), nem. teolog i filozof; delo: Život Isusov, Hrišćanska nauka o veri, Stara i nova vera. |
2) Jovan Andrija (1721.-1783.), slov. slikar baroknog pravca; radio masnom bojom i freske; ima mnogo crk. slika po crk. u Dravskoj dolini. |
3) Johan (1825.-1899.), nem. operetski kompozitor, komponovao veći broj opereta: ističe se Ciganski baron. |
4) Oskar (• 1870.), nem. operetski kompozitor, dirigent u Brnu, Teplicu, Majncu, Berlinu. |
5) Rihard (• 1864.), nem. kompozitor, dirigent manhajmskog orkestra, opera u Minhenu, Vajmaru, Berlinu, Beču, prof. Više muz. šk. u Berlinu; u muz. ide za realističkim idejama i modeliše kompozicije majstorski; u njegovim delima ima nečeg i od impresionizma s jako podvučenom osećajnošću i smislom za muz. karakterizaciju; komponovao: simfoniske pesme (ističu se: Tako je govorio Zaratustra, Smrt i preobraženje, Don Žuan, Til Ojlenšpigel), simfoniju, koncerte za violinu i orkestar, sonate za čelo i klavir, muz. komediju Kavalir s ružama, balet Josifova legenda, muz. drame: Salomu i Elektru, solo-pesme uz pratnju klavira, horove i dr. 6) Franc Mihailo (1674.-1740.), slov. slikar radio crk. slike masnom bojom; gl. dela: Marijina smrt u Mekinjama, Sv. Jelisaveta u župnoj crk. u Rušama; sa svojim sinom Jovanom Andrijom ubraja oe u najbolje slov. barokne slikare 18. v. ŠTRACA (it.) → prima-nota. |
ŠTREBEL Hajnrih (• 1869.), nem. socijaliot i soc.-demokratski poslanik u pruskom lantagu; kao internacionalist, 1917. prišao Spartakusovom savezu; 1 od osnivača nem. nezavisne socijalističve stranke. |
ŠTREBER (nem.), čovek koji bezobzirno, ne birajući sredstva, juri za ličnim koristima. |
ŠTREKELj Karl (1859.-1912.), slavist, prof. sl. filologije na univ. u Gracu; napisao nekoliko stručnih rasprava, mnogo se bavio nar. poezijom i dao najbolju zbirku Slovenskih nar. pesama, rađenu s veliksm ljubavlju i znanjem; napisao ist. gramatiku slov. jez. |
ŠTRIGA Albert (1821.-1897.), operski pevač, prijatelj Lisinskog, orgaiizator muz. života u doba ilirskog pokreta. |
ŠTRK (nem.) → roda. |
ŠTRKALj, štrkljevi (Oestridae), muhe čije larve žive u koži ili unutrašnjosti domaće stoke. |
Goveđi š. (Hypoderma bovis), polaže jaja na dlake govečeta; larve dospevaju u jednjak, a odatle u kožu govečeta gde izazivaju gnojave čireve. |
Larve konjskog š. (Gastrophilus) žive u želucu konja i prouzrokuju u njemu gnojave rane. |
Larve ovčjeg š. (Oestrus ovis), žive u nosnim šupljinama ovce, mučeći je jako. |
ŠTROJENjE → kastracija. |
ŠTROSMAJER Josip Juraj (1815.-1905.), biskup i nar. vođ, vel. besednik, potiče iz nem. vojničke porodice u Osijeku, ali po ž. liniji u porodicu odavno ušla hrv. krv; u Beču 1842. postao doktor teol. i tu 1847., kao izvanredno darovit i zapažen đak, 1847., postao dvorski kapelan i direktor Augustineuma, 1849, predavao kanonsko pravo na Bečkom univ.; za biskupa u Đakovu imenovan 18./11. 1849.; na toj stolici ostao do smrti; kao mlad đak Š. u Pešti ušao u krug prijatelja čuvenog panslavista J. Kolara, s kim bili u vezi mnogi jsl. đaci, Lj. |
Gaj, T. Pavlović, i dr.; tu dobio prve ideje o potrebi rada u duhu sl. solidarnosti; u Beču proširio krug svojih poznanika; sarađivao s češkim političarom Rigerom i Palackim, s kojima izradio i svoj polit. program: Austr. treba da postane federativna drž. u kojoj će svi nar. doći do izraza; tom programu mladosti, sl. i federalističkom, ostao veran do kraja života, samo ga dopunio utoliko što, kao sveštenik, želeo svima načinima da pomogne i sjedinjenju prav. i kat. crk.; u Hrv. Š. ušao u aktivnu politiku; bio za čistu jsl. orijentaciju, želeći da od Zagreba stvori nac. duhovno središte; stoga pomagao bogatim novčanim prilozima osnivanje Jsl. akad. i univ. i galerije slika; kao političar tražio punu ravnopravnost Hrv. prema Mađ.; naročito mnogo radio da se Dalm. pripoji Hrv.; do 1866. bečka vlada nastojala da pridobije Š. za svoju centralističku koncepciju, a kad 1866. bila poražena u borbi s Prusima i prinuđena da se miri s Mađ., ona Hrv. žrtvovala; dualizam od 1867. stvoren na sl. štetu: u Austr. dobili prevlast Nemci, a u Ug. |
Mađari; car Franc Josif tražio od Š. da primi rešenje sporazuma s Mađ. u duhu dualističkog programa ili da se za izvesno vreme ukloni; Š. učinio ovo drugo i 1868. stvorena mađ.-hrv. Nagodba bez njegova učešća i odgovornosti; kad ceo njegov rad u tom pravcu ostao bez polit. uspeha, Š. 1872. demonstrativno napustio Hrv. sabor i nije više učestvovao u njegovom radu; na crk. polju radio mnogo; trudio se da rim. crk. dozvoli i pomaže sl. bogosluženje kao 1. osnov za sjedinjenje crk., ali u tom nailazio na opoziciju Rima i bečke vlade; zbog mađ. surevnjivosti nije uspeo ni da proširi ist. pravo đakovačke crk. na B. i H. posle izvršene okupacije tih zemalja; u Đakovu podigao (1882.) najlepšu katedralu u Hrv. i Slav.; kao slav. biskup Š. bio imenovan za apostolskog vikara u Srb. i dolazio u tu zemlju više puta; bio u srdačnim odnosima s knezom Mihailom; toplo se zalagao za sporazuman rad sa Srbima i Bugarima i bio voljan da pomaže kneževe polit. planove nadajući se da će dobiti izvesne koristi za svoju ideju o jedinstvu crk.; kao ogorčen protivnik Mađara, a razočaran bečkom politikom, sve više gledao glavni izlaz iz situacije u što tešnjoj zajednici Jž. |
Sl.; njegova jsl. politika bila dalekovida i solidna; on joj stvorio kult. temelje, izradio čitav niz daljih putokaza i dao pravac za osn. liniju; među neimarima današnje Jugosl. njegovo delo zaslužuje naročitu pažnju; na papskom koncilu 1870. pročuo se kao protivnik teze papske nepogrešivosti; starao se za glagoljsku crk. službu i jsl. književnike. |
ŠTRPKA → salata. |
ŠTUBIK, selo sz. od Negotina. |
Boj na Š. (25,/5. 1807.), Tur. bili opkolili vojvodu Milenka kod Š., 1 odred rus. voj. (gen. |
Isajev) pređe Dunav, a i Karađorđe dođe u pomoć te navale na Tur. (15 000-20 000), oslobode Milenka i opkole Gušanca; 15./6. snabdeveni rus. municijom, ustanici napadnu Mula-pašu i potuku ga, 26./6. unište i odred Gušančev. |
ŠTUK Franc (1863.-1928.), nem. slikar i vajar, pretstavnik minhensko secesije; radio kompozicije, portrete, bakroreze, statuete; gl. dela: Izgnane iz raja, Greh, Rat, Sfinks, Iskušenje i dr.; bavio se i primenjenom um. |
ŠTUK (it.), plafonska konstrukcija; u užem smislu i malter od gipsa ili s dodatkom gipsa, upotrebljen za izradu plafonskih konstrukcija ili za izradu reljefnih ukrasa na zidnim površinama. |
ŠTUKA (Esox lucius), grabljiva riba naših slatkih voda, jako izduženog tela i vel. usta s moćno nazubljenim vilicama, vešto lovi svoj plen: mirne ribe, žabe, a katkad i vodene ptice; raste brzo i može da dostigne porast od preko 30 kg; mresti se uproleće; gaji se često u ribnjacima sa šaranom; u našoj zemlji š. nema u vodama jadr. sliva. |
ŠTUKAVAC → konjorep. |
ŠTUKENBERG Viro (Stuckenberg, 1863.-1905.), danski pesnik, najvažniji pretstavnik naturalist, slikanja društva; pisao pesme, pripovetke i drame. |
ŠTULE → gigalje. |
ŠTUMPF Karl (• 1848.), nem. psiholog i filozof; gl. dela: Psihologija zvuka, Počeci muzike, Pojave i funkcije, Osećaj i osećanje. |
ŠTUNDISTI, rus. sekta, slična pijetističkom protestantstvu, nazvana po časovima molitve (Stunde = čas); širili nem. kolonisti u Rus. |
ŠTUR Ludevit (1815.-1856.), slovački književnik, vođ nar. pokreta pred 1848.; dovršio Bernolakovo delo: Stvaranje književnog jezika slovačkog; napisao studiju O nar. pesmama sl. naroda. |
ŠTURM Franc (• 1912.), jsl. kompozitor savr. težnji, pristalica četvrttoneke muz.; komponovao: svitu za klavir, fantaziju za orkestar, gudački kvartet. |
ŠTURM UND DRANG (Sturm und Drang) → nem. književnost. |
ŠTURSA Jan (1880.-1925.), češki vajar, vođ savr. češkog vajarstva; gl. dela: Ikarus, Pobednik, Ranjenik, i spomenici Smetani i Svatopluku Čehu. |
ŠTURCI → popac. |
ŠTUTGART, gl. grad (417 000 st.) Virtemberga (jz. |
Nem.); st. grad, crk. iz 12. i 15. v., st. (16. v.) i novi (18. v.) zamak; v. thn. šk., akad. likovne umetnosti, 2 konzervatorijuma, naučni instituti, zvezdarnica, zool. vrt, biblt., muzeji; razvijena knjižarska ind.; fabr. automobila, muz. instrumenata, igračaka; tkačnice, elthn. i hem. ind. |
ŠTUCANjE, singultus (lat.), grč dijafragme (prečage) koji izaziva nagao potres trbuha i grudnog koša, praćen hrapavim inspiratornim zvukom izazvanim brzim zatvaranjem grkljana i treperenjem glasnih žica; posledica nadražaja freničnog živca, svakodnevna pojava naročito kod dece; ali važan znak kod nekih oboljenja: zapaljenja mozga, moždanih opni, trbušne maramice (peritonitis), paralize creva, trovanja, bubrežnih oboljenja s → uremijom. |
ŠĆAVNICA, varoš (13 000 st.) u ČSR, u podnožju Slovačkih Rudnih Plan., i rudnik bakra olova i zlata. |
ŠĆEDRO, ostrvo (9,2 km²) u Jadr. |
M., j. od o. Hvara (Prim. |
Ban.), stenovito i bezvodno, a ipak većim delom pod vegetacijom dosta razuđeno, naročito na S. gde se pored mnogobrojnih malih zatona u kopno dublje uvlači zaliv Vela Luka. |
ŠĆEPAN Vaclav (• 1889.), čsl. kompozitor i pijanist; u početku pod uticajem Novaka i Suka; istakao se kamernim delima: klavirskim kvintetom Prvo proleće, gudačkim sekstetom, klav. triom, fantazijom za klavir, za čelo i klavir, horovima i pesmama. |
ŠĆEPAN MALI 1) crnog. vladar (1767.-1773.), avanturist, nepoznata porekla, po svoj prilici iz Like, koji 1766. došao u Mohine, a odatle 1767. u C. Goru; izdavao se za rus. cara Petra III, kog Katarina II uklonila s prestola; s tim autoritetom u C. Gori prigrabio vlast od slabog mitropolita Save; njegova pojava u C. Gori i rus. prestiž koji s tim došao do izraza potstakli Turke i Mlečane da preduzmu izvesne mere; Turci napali C. Goru, ali se pohod završio neuspehom; rus. vlada požurila da izobliči Š., ali kako 1768. ušla u rat s Turcima, videla da joj Š. u C. Gori može biti od koristi i ostavila ga na miru; za vreme rus.-tur. rata Š. ubijen od najmljenog ubice (11./9. 1773.). |
2) Njegoševa ist. drama o Š. M. s puno lepih i jakih mesta, ali bez ijedne veće ideje. |
ŠĆEPAN POLjE, na sastavcima Pive i Tare (→ Drina), prozvano po hercegu Stevanu; u blizini ruševine grada Sokola ili Š.-Grada. |
ŠĆIPTAR, Šćipetari, nar. ime → Arbanasa. |
Šćipnija, Arbanija. |
ŠĆIROVICE, štirovnice → tratori. |
ŠĆIT, plan. (1780 m) u Bosni, sz. od Fojnice (Drin. |
Ban.). |
ŠUAZEL Etjen-Fransoa (Choiseul, 1719.-1785.), frc. državnik i min. spoljnih poslova; izagnao jezuite iz Frc. i tim stekao naklonost nar.; prisajedinio Frc. |
Korziku; uzalud pokušavao da ublaži posledice 7-god. rata. |
ŠUANG SI → Čuang Ce. |
ŠUANERIJE (frc.) 1) naziv za ustanke monarhista u Bretanji, Normandiji i Vandeji protivu rpb.; otpočeli 1703. i nastavili se sve do konzulstva. |
2) ime koje se u doba frc. revolucije i carstva davalo svim pristalicama monarhije. |
ŠUBARA (nem.), kapa od krzna, osobito od jagnjećeg, bela ili crna, često šiljata i šiljak se utisne unutra; u običaju u mnogim jžcl. krajevima; osobito vel. š. nose rum. stočari. |
ŠUBERT 1) Rihard (1876.-1915.), austr. geolog; najvažniji radovi: Geologija Dalmacije, Geološki vođ kroz sev. |
Jadran. |
2) Franc (1797.-1828.), nem. kompozitor; njegov značaj u ist. muz. vezan naročito za razvoj moderne solo-pesme; upotrebljava realizam, boju, polifoniju, čudne harmoniske veze, modulaciju kao i melodiju, da bi izrazio pesničku zamisao; u oblasti instr. muz. lepota njegovih dela leži u spontanosti; komponovao oko 600 pesama, a od instr. dela: simfonije, gudačke kvartete, sonate, crk. muz., 10 opera i dr. ŠUBIĆI 1) hrv. pleme. |
2) hrv. plemićka porodica (nazvana i Bribirskom po rodu → Bribiru), koja dala Hrv. više župana, knezova i banova; 1. znatniji njen član bio župan Miroslav koji od mađ. kraljeva dobio Bribirsku župu kao leno; od njegovih potomaka najznatniji: → Stjepko, → Pavle, → Juraj i → Mladen Šubić; lo gradu Zrinju, koji porodica kasnije dobila od mađ. kraljeva u zamenu za grad Ostrovicu, Juraj i njegovi potomci uzeli i ime → Zrinjski. |
ŠUBIC 1) Janez (1850.-1889.), slov. slikar, otac mu Stefan i brat Juraj bili umetnici; najduže živeo i radio u inostranstvu; u našoj zemlji ima od njega slika u crk. u Šmartnu pod Šmarnom Gorom i u Nar. galeriji u Ljubljani; čuven mu Portret moje sestre; imao dara za dekorativno slikarstvo. |
2) Juraj (1855.-1899.), slov. slikar, najviše živeo i radio u tuđini; 1879. slikao dekoracije za Šlimanovu palatu u Atini, u Pragu radio za češko nar. poz.; ponovo 1889. radio u Parizu; posle bratovljeve smrti radio za muzej u Kajzerslauternu; u Jugosl. ima od njega rel. kompozicija u crk. |
Sv. Jakoba u Ljubljani i u crk. na Rožniku, Ljubljanski muzej čuva veći broj njegovih slika, studija i skica; najbolje uljane slike: Pred lavom i Samoća; 1 od najznačajnijih slikara u generaciji jsl. realista (Krestić, Mašić, Petkovšek). |
ŠUVALOV 1) Aleksandar (1710.-1771.), rus. političar, pomagao rus. caricu Jelisavetu da se dočepa prestola i zbog toga dobio titulu grofa. |
2) Ivan (1727.-1797.), ljubimac rus. carice Jelisavete, odlikovao se skromnošću i nekoristoljubljem. |
3) Petar (1711.-1762.), brat → 1), rus. političar, ljubimac carice Jelieovete; izveo mnoge ekon. reforme; preuredio rus. artileriju. |
4) Petar (1827.-1889.), rus. diplomat, zastupao Rus. na berlinskom kongresu, ali nije opravdao nade polagane u njega. |
ŠUGA, kožno oboljenje, prouzrokovano parazitom šugarcem (Sarcoptes ili Acarus scabici, javlja se u vidu mehurića ili kvržica na skrivenim stranama prstiju, doručju, grudima, trbuhu i butinama; kod muškaraca na polnim organima, kod žena na dojkama; ove kvržice jako svrbe naročito kad se uđe u toplotu ili u postelju; dobiva se bližim dodirom s obolelom osobom. |
ŠUGARAC (Sarcoptes), parazit iz grupe pregljeva, koji izaziva bolest šugu: ženka š. jedva ½ mm vel., uvlači se u kožu čoveka, osobito između prstiju na ruci, bušeći u njoj uzane hodnike u kojima polaže jaja; iz jaja se razvijaju sićušne larve koje izlaze na površinu kože i preobražavaju se u odraslog š.; kako plodnost š. vel. a razvitak brz, bolest se brzo rasprostire po rukama, katkad i po dr. delovima tela; razne rase š. žive na mnogim domaćim životinjama: ovci, kozi, govečetu, psu, konju, svinji i dr.; neke od njih mogu i čoveka da zaraze. |
ŠUDRE, 1 od 4 prvobitne kaste u Indiji, čiji se pripadnici bavili zanatima i najnižim zanimanjima. |
ŠUJICA, ponornica u Duvanjskom Polju (Prim. |
Ban.), izvire j. od Kupreškog Polja, u čijim se jz. delu gubi u Vel. |
Ponoru. |